Šta je kinetički lanac i koja je njegova uloga u fitnesu?

Ljudsko telo funkcioniše kao skladan sistem u kojem su svi delovi međusobno povezani, dok se mi često fokusiramo na izlovane grupe mišića ili specifične vežbe prilikom treniranja, zaboravljajući da je telo jedan složen kinetički lanac.

Umesto da posmatramo telo kao zbir izolovanih segmenata- mišića, kostiju i ligamenata, trebalo bi da ga posmatramo kao integrisanu celinu gde svaki deo utiče na funkciju drugih delova.

U ovom blogu pokušaćemo da detaljnije objasnimo koncept kinetičkog lanca u fitnesu i način na koji treba koristiti ovaj koncept kako bi se iskoristio pun potencijal našeg tela.

Šta je kinetički lanac?

Koncept kinetičkog lanca u fitnesu zasnovan je na principima mehaničkog inženjerstva. U svet fitnesa pojam kinetičkog lanca uveo je 1875. godine nemački inženjer Franz Reuleaux. On se bavio istraživanjem kako su zglobovi i segmenti tela međusobno povezani prilikom kretanja, naglašavajući da pokret jednog dela tela može značajno uticati na sve druge delove.

Kasnije, 1950.godine, naučnici koji su se bavili ljudskom anatomijom predvođeni dr Arturom Steindlerom, primenili su ovaj princip na mišićno-koštani sistem. Ova primena bila je revolucionarna za naše razumevanje ljudskog kretanja, a dodatno je potvrdila sistematičnu povezanost ljudskog organizma u jednu celinu.

Kinetički lanac ljudskog tela možemo definisati kao integrisani sistem mišića, zglobova, ligamenata i kostiju koji zajednički deluju kako bi omogućili različite pokrete i funkcije tela. Ovaj lanac omogućava prenos sile i pokretljivosti tela, što za rezultat daje koordinisane i funkcionalne pokrete.

Godinama kasnije istraživanja o kinetičkom lancu se nastavljaju u skopu sportskih performansi i prevencije od povreda.

Povezano telo, povezan program

Teorija kinetičkog lanca postavlja temelje za razumevanje kako se kretanje jednog dela tela održava na druge delove tela. Ovaj koncept utiče na međusobnu povezanost različitih delova ljudskog tela, ali i naglašava moć holističkog pristupa u treningu, koji može značajno unaprediti obrasce kretanja i performanse.

Implemantacija koncepta  kinetičkog lanca može doneti brojne benefite kao što su brži oporavak  nakon treninga, dok trening rutine postaju sveobuhvatnije.

Jedan od ključnih aspekata koje kinetički lanac objašnjava jeste pojava bola ili nelagodnosti na neočekivanim mestima nakon vežbanja. Na primer, može biti iznenađujuće saznanje da bol u donjem delu leđa može poticati od zatezanja od drugih, naizgled nepovazanih delova tela. Zatezanje mišića stopala ili fleksora kuka može direktno uticati na pojavu bola u donjem delu leđa.

Podele kinetičkog lanca

Osnovna podela kinetičkog lanca je na gornji i donji kinetički lanac.

Gornji kinetički lanac obuhvata prste, zglobove, podlaktice, ruke, ramena i kičmu. Ovi delovi su kljućni za pokrete guranja i povlačenja, pružajući širok spektar kretanja uz podršku ramenog pojasa.

Donji kinetički lanac obuhvata noge, zglobove nogu, kukove, karlicu i nožne prste. Ovi delovi su ključni za osnovne pokrete poput hodanja, trčanja i održavanja stabilnosti trupa.

Druga podela jeste na otvoreni i zatvoreni kinetički lanac. Ova podela je kljućna kako bi razumeli funkciju i primenu ovog koncepta u fitnesu.

Zatvoreni kinetički lanac se odnosi na situacije kada je jedan kraj lanca fiksiran, a drugi kraj lanca se kreće. Primer zatvorenog kinetičkog lanca su iskorak ili čučanj. Prilikom izvođenja ovih vežbi stopala su fiksirana na podu, dok se pokret odvija u zglobovima kukova, kolena i glježnja. Zatvoreni kinetički lanac se često koristi za poboljšanje snage i stabilnosti u specifičnim pokretima.

Otvoreni kinetički lanac se odnosi na situacije kada su oba kraja lanca slobodna i mogu se kretati. Primer otvorenog lanca je slobodan udarac nogom ili ruka koja se kreće u slobodnom prostoru. Otvoreni kinetički lanac se često koristi za poboljšanje koordinacije, brzine i agilnosti.

Kinetički lanac i trening

Kinetički lanac je ključan koncept u fitnesu koji se odnosi na međusobnu povezanost delova tela tokom kretanja. Razumevanje ovog koncepta je važno za efikasan i ciljani usmeren trening.

Kako kinetički lanac utiče na trening:

1. Holistički pristup-Iz pojma kinetičkog lanca potiče holistički pristup treningu, što znači da se telo tretira kao jedinstveni sistem umesto da se fokusira na izolovane mišićne grupe. Ovo je važno jer pokreti u stvarnom životu zahtevaju koordinaciju različitih delova tela.
2. Funkcionalni pokreti– Trening koji koristi koncept kinetičkog lanca fokusiran je na funkcionalne pokrete koji imaju primenu u svakodnevnom životu i u sportskim aktivnostima. Takav trening može uključivati različite vežbe poput čučnjeva, zgibova, izdržaja, preskakanja i slično.
3. Poboljšanje stabilnosti– Kroz trening kinetičkog lanca možete poboljšati stabilnost tela jer se aktiviraju mišići koji pomažu u održavanju ravnoteže i kontrole tela tokom pokreta, što je posebno važno za prevenciju povreda i poboljšanje sportskih performansi.
4. Raznolikost vežbi-Korišćenje koncepta kinetičkog lanca omogućuje vam da raznoliko pristupate treningu , koristeći vlastitu težinu, tegove, TRX i lopte kako biste stvorili otpor i izazvali rad različitih grupa mišića.
5. Učinkovitost treninga-Ako se pravilno koristi trening kinetičkog lanca može biti vrlo učinkovit jer se njime angažuje više mišićnih grupa istovremeno, što dovodi do potrošnje energije i podsticaja za mišićni rad i snagu.

Saveti kako da započnete sa treninzima koji se fokusiraju na kinetički lanac:

1. Počnite polako, tako što ćete uključivati kombinaciju otvorenih i zatvorenih lanaca vežbi.
2. Fokusirajte se na pravilnu formu izvođenja vežbi i stabilnost.
3. Postepeno uključujte složenije zatvorene lance vežbi.
4. Nastavite da uključujete otvorene lance vežbi prilagođene specifičnim ciljevima treninga, slabim mišićnim grupama ili poboljšanju pokretljivosti zglobova.
5. Imajte na umu da ne postoji univerzalni pristup, prilagodite odnos otvorenih i zatvorenih lanaca vežbi prema individualnim potrebama i napretku.

Razumevanje i optimizacija kinetičkog lanca ključni su za otključavanje punog potencijala pokreta, sportskim sposobnostima i opštem blagostanju.