Možda ste ranije čuli za termin „mišićna memorija“ ali niste sigurni šta tačno znači. Da li se mišićna memorija odnosi na sposobnost pamćenja pokreta, ili sposobnost brzog povratka mišićne mase koja je izgubljena nakon perioda neaktivnosti?
U ovom blogu objasnićemo vam šta je zapravo mišićna memorija i u čemu se ogleda njen značaj.
Ovo je veoma važna tema koju je potrebno savladati bez obzira da li ste personalni trener ili fitnes entuzijasta.
Mišićna memorija opisuje sposobnost bržeg povratka mišićne mase. Ukoliko jednom izgradite mišićnu masu, čak i nakon duže pauze, možete je povratiti za mnogo kraći period nego što vam je bilo potrebno da je izgradite.
Usled treninga, broj jezgara mišićnih vlakana (mionukleusa) može se povećati srazmerno kako se povećava mišićna masa. U naučnoj zajednici se još uvek vodi debata o obimu treninga snage koji je potreban da bi se broj mionukleusa povećao.
Rezultati istraživanja Snijdersa et. al. (2020) pokazuju linearnu vezu između veličine mišićnih vlakana i broja mionukleusa kod ljudi. Ovo nam govori da će trening hipertrofije i povećanje veličine mišića povećati i broj mionukleusa.
Pitanje o kojem naučnici još uvek raspravljaju je: Šta se dešava sa mionukleusima tokom perioda neaktivnosti? Ako dobijete mišićnu masu, a zatim prestanete da trenirate, gubite li sve mionukleuse koji su stečeni tokom treninga?
Istraživanje sprovedeno na životinjama od strane Egnera i sar. (2013) pokazuju da se broj mionukleusa koji se izgradi tokom treninga hipertrofije ne gubi tokom 3 meseca atrofije mišića, kada se mišić vrati u prvobitnu veličinu. Iako se veličina mišića smanjila tokom ovog perioda neaktivnosti, broj mionukleusa nije. Ovo istraživanje je sugerisalo da, iako se veličina mišića smanjila, postoji potencijal za brži ponovni rast mišića pošto je broj mionukleusa ostao nepromenjen.
Ovo je potencijalno dobra vest za starije odrasle osobe i one koji su možda morali da naprave pauzu iz različitih razloga. Postoje određena istraživanja na ljudima koja sugerišu da se mionukleusi zadržavaju nakon kratkotrajne fizičke neaktivnosti i da je moguće brzo ponovno dobijanje mišića (Snijders et al., 2020). Ipak, postoje neka istraživanja koja u potpunosti podržavaju ovo gledište, ali je važno uzeti u obzir ograničen broj istraživanja.
Neko vreme se pretpostavljalo da bi povećanje mionukleusa kod ljudi moglo biti dugotrajno ili čak trajno. U ovom trenutku, dužina trajanja mišićne memorije je neizvesna. U svom Istraživanju o mišićnoj memoriji, Snijders, et al. (2020) otkrili su da „Ne postoji konsenzus unutar naučne zajednice o postojanju mišićne memorije i trajnosti mionukleusa u ljudskim skeletnim mišićima i da je potrebno više istraživanja u kojima će se sprovoditi tačno definisane studije.”
Potrebna su dalja istraživanja da bi se formirao ubedljiviji konsenzus o životnom veku mionukleusa koji se dobijaju kroz trening.
Važno je napomenuti da mišićna memorija NIJE sposobnost mišića da pamte pokrete. Termin mišićna memorija može biti pomalo pogrešan naziv jer mišići tehnički ne pamte ništa. U mozgu se informacije kodiraju, čuvaju i preuzimaju. Ono što doživljavamo kao „pamćenje” mišića odnosi se na motoričko učenje koje se dešava u centralnom nervnom sistemu (CNS), a ne u mišićima.
Na primer, ukoliko duži vremenski period niste vozili bicikl, možda ćete se iznenaditi da samo nakon nekoliko trenutaka nesigurnosti, vozite kao da nikada niste napravili pauzu.
Međutim, potrebno je naglasiti da postoji neuronska komponenta u mišićnoj memoriji, jer će neko ko je ranije izvodio vežbu to učiniti efikasnije od nekoga ko nije, što može pomoći u procesu izgradnje mišićne mase.
“Mišićno pamćenje” može da ima značajnu ulogu za svakoga ko je morao da napravi pauzu od treninga zbog odmora, povrede ili iz nekih drugih razloga. Postoje dva faktora koja treba uzeti u obzir kada koristite mišićnu memoriju:
U jednoj od prvih studija koja je dokazala brži ponovni rast mišića. Tokom treninga snage nakon pauze učesnici su povratili snagu mišića i veličinu vlakana tokom 6 nedelja treninga u poređenju sa početnicima kojima je trebalo 20 nedelja treninga snage da bi izgradili istu mišićnu masu.
Međutim, čini se da brzina kojom se mišići ponovo dobijaju može varirati u zavisnosti od nivoa neaktivnosti koji se javlja tokom prekida u treningu (Snijders et al., 2020). Ako ste neko vreme vezani za krevet, verovatno će vam trebati više vremena da se vratite u formu nego ako jednostavno prestanete sa treningom snage, ali nastavite da radite normalne dnevne aktivnosti.
Smatrajte da je ovo ohrabrujuća vest ako ste, kao i mnogi, napravili pauzu od treninga iz bilo kog razloga. Kada tek započnete trening nakon pauze ,možete se osećati kao da ste se vratili na početak, ali pozitivni efekti treninga će biti vidljivi vrlo brzo.
Proširite svoje znanje i postanite fitnes profesionalac! Prijavite se za kurs HFS sertifikovani personalni trener i budite sigurni da učite najpouzdanije metode i da svojim klijentima dajete najbolje smernice. Kurs počinje 6. maja u Podgorici i 13. maja u Beogradu.
Ako tražite kurs za personalnog trenera, verovatno ste već naišli na dve opcije – HFS Sertifikovani personalni trener i NASM Sertifikovani personalni trener. I tada se obično pojavi
Ako želite da postanete Pilates instruktor, jedno od prvih pitanja koje se nameće jeste: da li prvo učiti Mat Pilates ili odmah početi sa Reformer Pilatesom? Reformer je
Dva klijenta mogu da rade potpuno isti trening – isti broj serija, ponavljanja i isto opterećenje, a da postignu potpuno različite rezultate. Jedan će napredovati iz nedelje u
